TOLSTOJ O CIVILIZACIJI, PROGRESU I (NE)BLAGOSTANJU LJUDI

Apstrakt

U radu se ukazuje na promišljanja, stavove i delanje, slavnog ruskog pisca, ali i velikog kritičara društva, Lava Nikolajeviča Tolstoja. Bogati aristokrat, oseća nemir zbog nepravde koja se dešava u svetu oko njega. On ne može podneti svoj privilegovani položaj, te kroz unutrašnju borbu misli, traga za pravdom za jednostavan radan narod. Rad počinje prikazom Tolstojeve pripovetke „Lucem", u kojoj je on iskazao prva zrna sumnje u blagodet civilizacije. U drugom delu rada, predstavljena je Tolstojeva borba između oprečnih načela - moralnog samousavršavanja i vere u progres. Prisustvo pogubljenja u Parizu, i smrt njegovog brata Nikolaja, dva su ključna događaja koja su uticala da on promeni svoj odnos prema sujeverju progresa. Treći deo upućuje na Tolstojevu javnu borbu protiv progresa kroz obrazovanje. Tragajući za adekvatnim obrazovanjem za seosku decu, propovedao je reformu školstva i došao do potpunog odricanja progresa. U završnom delu rada ukazuje se na Tolstojeve zaključne stavove o tekovinama civilizacije i progresa. Njegovo poricanje zasnovano je na uverenju da progres i civilizacija koriste jedino privilegovanoj manjini, dok običan narod od toga nema nikakve koristi.