Časopis uređuju

Uređivačka politika Časopisa

O Časopisu

Časopis Glasnik za društvene nauke je kategorisan kao naučni časopis (M53) od strane Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Časopis Glasnik za društvene nauke je interdisciplinarni časopis otvorenog tipa koji od 2009. godine izlazi jednom godišnje. Časopis je posvećen istraživanju svih relevantnih oblasti društvenih nauka, a pre svega izučavanju ekonomije, finansija, menadžmenta, marketinga, računovodstva, revizije, međunarodnih odnosa, sociologije, filozofije, poslovne informatike, kulture, politikologije, prava, kao i drugih srodnih interdisciplinarnih društvenih naučnih disciplina. Časopis ima svoje štampano i elektronsko izdanje, a namenjen je pripadnicima akademske zajednice, istraživačima, praktičarima, donosiocima odluka, rešavaocima problema, studentima, kao i široj javnosti i pripadnicima društvene zajednice. Časopis posebno ohrabruje inostrane autore, studente i mlade istraživače na objavljivanje svojih članaka i naučnih dostignuća. Časopisu se mogu podnositi samo originalni rukopisi koji ranije nisu bili objavljeni i koji nisu dostavljeni redakciji nekog drugog naučnog ili stručnog časopisa. Strogo je zabranjeno objavljivanje istog članka i identičnih istraživačkih rezultata u više od jednog časopisa. Svi podneti članci podležu postupku dvostruke anonimne recenzije, dok Časopis objavljuje samo one rukopise koji su u recenzentskom postupku dobili pozitivnu ocenu. Od autora se očekuje da podnose samo svoje originalne rukopise koji ne smeju biti plagijat ili autoplagijat i koji ne smeju da sadrže lažne i krivotvorene podatke. Takođe, svaki objavljeni članak mora da sadrži spisak korišćenih referenci, kao i (ako postoji) podatke o instituciji koja je finansijski podržala i/ili učestvovala u sprovedenom istraživanju sa ciljem izjavljivanja odsustva konflikta interesa.

Recenziona politika časopisa

Članci koji se podnose časopisu Glasnik za društvene nauke podležu postupku dvostrukog anonimnog recenziranja. Cilj uređivačke politike Časopisa se ogleda u kontinuiranom poboljšanju kvaliteta, verodostojnosti i naučne relevantnosti objavljenih radova. Postupak recenzije se zasniva na stručnoj, nepristrasnoj, ažurnoj i pravovremenoj oceni naučne i stručne vrednosti dostavljenih rukopisa. Cilj recenzije je da Glavnom i odgovornom uredniku Časopisa pomogne u donošenju odluke o prihvatanju ili odbijanju dostavljenog rada, kao i da se poboljša kvalitet dostavljenih članaka kroz proces aktivne interakcije i saradnje sa autorima. Rukopisi se upućuju na recenziju tek nakon inicijalne ocene Glavnog i odgovornog urednika o podobnosti rukopisa za objavljivanje s obzirom na njegovu formu, sadržaj i tematski delokrug. Uredništvo Časopisa posebno vodi računa o tome da inicijalna ocena ne traje duže nego što je to neophodno. Postupak recenzije je dvostruko anoniman, što znači da identitet autora i recenzenata ostaje potpuno nepoznat tokom trajanja celog postupka recenziranja članaka. Svaki rukopis podleže recenziraju od strane najmanje dva recenzenta, dok recenzenti deluju nezavisno jedni od drugih i njihov identitet ostaje nepoznat. Recenzenti ne smeju biti iz institucije kojoj pripada autor članaka, kao ni njegovi koautori u skorijoj prošlosti. Takođe se ne uvažavaju ni eventualni predlozi recenzenata od strane autora dostavljenih radova. Glavni i odgovorni urednik časopisa Glasnik za društvene nauke garantuje da će pre slanja rukopisa recenzentu iz njega biti izostavljeni svi identifikacioni podaci autora poput njihovog imena i prezimena, afilijacije, kontakt podataka i slično. Rok za završavanje recenzije je 15 dana od dana prijema rukopisa. Izbor recenzenata spada u diskreciona prava Glavnog i odgovornog urednika Časopisa, dok su recenzenti eksperti koji su kompetentni za naučnu oblast kojoj je rukopis posvećen.

Sam postupak recenzije se sastoji od slanja recenzionog lista recenzentu koji sadrži niz relevantnih pitanja na koja treba odgovoriti sa ciljem određivanja konačne sudbine jednog rukopisa. U završnom delu recenzionog obrasca, recenzenti navode svoje utiske i predloge za poboljšanje kvaliteta dostavljenih rukopisa. Tokom trajanja postupka recenzije, Glavni i odgovorni urednik Časopisa može zahtevati od autora da dostave i dodatne informacije poput izvršenih proračuna, tabela sa podacima, outputa statističkih kompjuterskih programa i tome slično, ako su one potrebne za donošenje odluke o konačnom statusu dostavljenog rukopisa. Glavni i odgovorni urednik i recenzenti su dužni da čuvaju poverljivost dostavljenih podataka i ne smeju ih koristiti za sticanje lične koristi. U slučaju ozbiljnih i zasnovanih primedbi na ishod postupka recenzije, Urednik proverava objektivnost, stručnost, kao i akademsku i naučnu zasnovanost obavljene recenzije. Ako se pojavi sumnja u objektivnost i kvalitet recenzije, Urednik će potražiti mišljenje drugog recenzenta.

Kada se jednom rukopis dostavi Uredništvu Časopisa, on prolazi kroz proces inicijalnog pregleda koji obuhvata njegov preliminarni pregled od strane Glavnog i odgovornog urednika Časopisa. U ovoj fazi Urednik bira neku od sledećih opcija vezanih za sudbinu dostavljenih rukopisa:

  1. Vraćanje rukopisa bez recenzije: ako Urednik utvrdi da dostavljeni rukopis ne odgovara definisanom opsegu Časopisa ili da ne ispunjava njegova definisana očekivanja i standarde, on ga može vratiti autorima bez pokretanja postupka recenzije. U ovoj fazi članak takođe može biti odbijen ako ima previše pravopisnih, gramatičkih i sintaksnih grešaka, uz molbu za profesionalnim uređivanjem i korekcijom teksta rukopisa. Ako Glavni i odgovorni urednik Časopisa utvrdi da dostavljeni rukopis ne odgovara njegovim tematskim oblastima, on može predložiti autoru da ga pošalje u drugi časopis.
  2. Slanje rukopisa na recenziju: ako nakon inicijalnog pregleda Urednik utvrdi da dostavljeni rad odgovara opsegu, zahtevima i standardima Časopisa, on/ona ga šalje na dalji postupak recenzije. Recenzenti vraćaju Uredniku recenzirane rukopise sa odgovarajućim komentarima i preporukama. Iako su mišljenje i preporuke recenzenata Uredništvu Časopisa izuzetno važne i dragocene, konačnu odluku o rukopisu donosi sam Glavni i odgovorni urednik Časopisa.

U zavisnosti od komentara, mišljenja, iznetih ocena i kredibiliteta dostavljenih recenzija, Glavni i odgovorni urednik Časopisa donosi jednu od sledećih odluka vezanih za status rukopisa:

  1. Prihvatanje rukopisa u njegovom originalnom obliku: što podrazumeva da će se u Časopisu objaviti izvesni rad u njegovom originalnom obliku, kao i da nema potrebe za izmenama i korekcijama rukopisa.
  2. Prihvatanje sa manjim izmenama i dopunama, tj. uslovno prihvatanje članka: u ovom slučaju rukopis zahteva sprovođenje manjih izmena, u skladu sa preporukama recenzenta, da bi bio konačno prihvaćen za objavljivanje.
  3. Prihvatanje sa većim izmenama i dopunama: podrazumeva donošenje odluke o objavljivanju rukopisa nakon veće dorade, kao i suštinskih i značajnih poboljšanja teksta rukopisa. U ovom slučaju će autori biti zamoljeni da dostave revidirani tekst rukopisa zajedno sa odgovorom na komentare recenzenta.
  4. Ispravka rukopisa i njegovo ponovno podnošenje: ova faza podrazumeva značajnije revidiranje teksta rukopisa u skladu sa suštinskim i krucijalnim komentarima recenzenta i Urednika, kao i ponovno podnošenje članka Časopisu u vidu nove prijave.
  5. Odbijanje rukopisa: u ovom slučaju članak autora neće biti objavljen u Časopisu. Uredništvo Časopisa takođe u ovoj instanci neće ponovo razmatrati takav rukopis, čak i ako bi autori izvršili velike izmene u njemu.

Odgovornost autora

Autori garantuju da podneti rukopis predstavlja njihovo originalno delo, da nije preuzet od nekog drugog autora, da nije objavljen ranije, kao i da ne razmatraju njegovo objavljivanje u nekom drugom časopisu. Istovremeno prilaganje istog ili delova datog rukopisa u više časopisa predstavlja ozbiljno kršenje etičkih standarda, što ga automatski isključuje iz daljeg postupka razmatranja. Autori su isključivo odgovorni za sadržaj svojih podnesaka. Podnošenjem svojih rukopisa Časopisu autori garantuju da podneti rukopis ne sadrži neosnovane i nezakonite tvrdnje, kao i da ne krši prava trećih lica. Autori podnošenjem svojih rukopisa garantuju da su samo ona lica koja su navedena u rukopisu osobe koje su i značajno doprinele sadržaju i strukturi članka.

Autori snose punu odgovornost za sadržaj, verodostojnost, ispravnost i naučnu utemeljenost svojih rukopisa. Autori su dužni da navedu sva ona lica koja su značajno doprinela strukturi i sadržaju rukopisa. Pod pretpostavkom da je dati naučni ili stručni rad nastao kao rezultat rada na nekom istraživačkom projektu, autori su dužni da navedu njegov naziv i kod, kao i instituciju koja ga finansira. Ako je izvesni rukopis pod istim ili sličnim naslovom bio izložen na nekom naučnom skupu u vidu usmenog saopštenja, potrebno je navesti i taj podatak u fusnoti prve strane rukopisa. Ako su u bitnim aspektima pripreme i izrade rukopisa učestvovala i treća lica ili institucije, potrebno je navesti i njihov doprinos u odeljku Zahvalnica. Obaveza autora je i da navedu da li su u finansijskom ili bilo kom drugom sukobu interesa, koji bi mogao bitno da utiče na njihove istraživačke rezultate i iznete zaključke.

Autori su dužni da pravilno citiraju sve izvore koji su značajno uticali na njihovo istraživanje i sadržaj rukopisa. Delovi rukopisa, uključujući i tekst, slike, jednačine i tabele koji su doslovno preuzeti iz drugih dokumenata, moraju biti označeni navodnicima i na odgovarajući način citirani, uključujući i navođenje broja strane iz originalnog dokumenta. Pune reference svakog citata u tekstu moraju da budu uniformno navedene u posebnom odeljku (Literatura ili Reference), u skladu sa preporučenim stilom citiranja Časopisa. U odeljku Referenci treba uključiti sve one izvore koji su citirani i koji su zaista i korišćeni za pripremu rukopisa.

Podnošenjem rukopisa redakciji časopisa Glasnik za društvene nauke, autori se obavezuju na poštovanje uređivačke politike Časopisa. Autori takođe garantuju da nakon objavljivanja u časopisu Glasnik za društvene nauke rukopis neće biti objavljen u drugim publikacijama, na bilo kom jeziku bez saglasnosti nosioca prava. Naučni ili stručni rad koji je već bio objavljen u nekom časopisu ne može biti preštampan u časopisu Glasnik za društvene nauke. Autori su dužni da se pridržavaju etičkih standarda koji se odnose na njihov naučno-istraživački doprinos. Izdavač ne snosi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete po osnovu neosnovanih i nezakonitih tvrdnji, kao i drugih kršenja prava sadržanih u rukopisu.

Odgovornost Uredništva

Glavni i odgovorni urednik Časopisa donosi konačnu odluku o prihvatanju i objavljivanju podnetih radova. Urednik donosi odluke isključivo na osnovu mišljenja recenzenata i naučne vrednosti podnetog rukopisa. Proces odlučivanja mora biti oslobođen rasnih, rodnih, verskih, etničkih i političkih predrasuda, dok članovi Uredništva takođe ne smeju da budu u sukobu interesa u vezi sa razmatranim rukopisom. Članovi Uredništva koji smatraju da bi mogli biti uključeni u takav sukob, ne učestvuju u procesu odlučivanja o sudbini izvesnog rukopisa.

Prilikom donošenja konačne odluke o prihvatanju radova, Uredništvo Časopisa će se rukovoditi zakonskim propisima koji se odnose na plagiranje, kršenje autorskih prava i etičkih standarda, klevete, kao i na sve druge radnje nanošenja štete ugledu trećih fizičkih ili pravnih lica. Rukopisi i prateći podaci se čuvaju kao poverljivi materijal, dok informacije sadržane u njima ne smeju da se koriste u lične svrhe bez pisane dozvole autora. Glavni i odgovorni urednik i članovi Uredništva su dužni da preduzmu sve mere obezbeđivanja anonimnosti autora i recenzenata pre, tokom i nakon trajanja recenzentskog postupka.

Odgovornost recenzenata

Recenzenti su dužni da objektivno, kvalifikovano, nepristrasno i u zadatim rokovima dostave Uredniku ocenu naučne vrednosti priloženog rukopisa. Recenzent vodi posebnu brigu o stvarnom naučnom doprinosu, originalnosti i autentičnosti rukopisa, dok njegovi stavovi moraju da budu jasni i potkrepljeni razumnom argumentacijom. Recenzenti ocenjuju podnete rukopise u odnosu na usklađenost sadržaja sa tematskom koncepcijom Časopisa, značaj, korisnost i aktuelnost iznetog sadržaja, adekvatnost primenjenih metoda, stil izlaganja, opremljenost teksta i naučnu vrednost iznetih informacija i zaključaka. Sam postupak recenzije obuhvata davanje ocena o pojedinim dimenzijama rukopisa, opštu ocenu i zaključne preporuke. Recenzent može da prihvata na recenziju samo one članke koji pripadaju oblastima za koje se on smatra kompetentnim. Recenzenti ne prihvataju na recenziranje one radove koji su van oblasti njihove kompetencije i stručnosti. Recenzenti treba da upozore Glavnog i odgovornog urednika Časopisa na sve osnovane sumnje ili saznanja o mogućim kršenjima etičkih standarda od strane autora. Recenzenti mogu preporučiti i citiranje nekih drugih relevantnih izvora literature, ali neće zahtevati citiranje članaka objavljenih u časopisu Glasnik za društvene nauke, kao ni svojih članaka, osim u opravdanim slučajevima.

Recenzenti ne smeju da budu u sukobu interesa sa autorima ili finansijerima njihovih istraživanja i projekata, dok je ukoliko on postoji recenzent dužan da o tome obavesti Glavnog i odgovornog urednika Časopisa. Recenzenti su takođe dužni da upozore Glavnog i odgovornog urednika ako imaju osnovanu sumnju ili saznanja o mogućim povredama etičkih i autorskih standarda od strane autora rukopisa, dok se od njih očekuje i da prepoznaju one reference koje nisu citirane u rukopisu. Cilj recenzionog postupka je nedvosmisleno usmeren na unapređenje kvaliteta članaka. Rukopisi i njima pripadajući podaci koji su poslati na recenziju imaju tretman poverljivih dokumenata, dok recenzenti ne smeju da ih koriste za svoja istraživanja bez izričite pisane dozvole autora.

Uredništvo

Izdavač

Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju Alfa BK Univerziteta u Beogradu

Za izdavača

dr Jovan Veselinović, rektor Alfa BK Univerziteta

Glavni i odgovorni urednik

dr Lidija Madžar, vanredni profesor (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet, Beograd)

Zamenik Glavnog i odgovornog urednika

msr. Marko Kihler (Generalni sekretar Alfa BK Univerziteta)

Članovi Saveta Časopisa:

  • dr Andrej Vernikov (Ekonomski institut Ruske akademije nauka, Moskva, Rusija),
  • dr Jovan Babić (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija),
  • James H. Birx, Ph.D. (Canasius Coledge New York, USA),
  • dr Vukašin Pavlović (Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija),
  • dr Slobodan Nešković (Univerzitet svetog Kirila i svetog Metodija, Veliko Trnovo, Bugarska i Ukrajinska akademija tehnoloških nauka, Kijev, Ukrajina),
  • Phillipe Schmitter, Ph.D. (European University Institute, Florence, Italy),
  • dr Ljubomir Madžar (Institut za strategijske studije i razvoj „Petar Karić“, Beograd i Slovenska akademija znanosti in umetnosti u Ljubljani, Slovenija) i
  • dr Radojko Lukić, (Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija).

Članovi Redakcije Časopisa:

  • dr Jovan Veselinović (Alfa BK Univerzitet, Beograd),
  • dr Maja Ćuk (Fakultet za strane jezike, Alfa BK Univerzitet, Beograd),
  • dr Valentina Budinčić (Fakultet za strane jezike, Alfa BK Univerzitet, Beograd),
  • dr Milica Simić (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet, Beograd),
  • dr Marijana Joksimović (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju Alfa BK Univerziteta, Beograd),
  • dr Jozefina Beke – Trivunac (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju Alfa BK Univerziteta, Beograd),
  • dr Aleksandar Prnjat (Alfa BK Univerzitet, Beograd),
  • dr Drago Cvijanović (Fakultet za hotelijerstvo i turizam, Univerzitet u Kragujevcu),
  • dr Dragana Vojteški Kljenak (Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd),
  • dr Aleksandra Perović (Fakultet za menadžment u sportu, Alfa BK Univerzitet, Beograd),
  • dr Larisa Jovanović (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet, Beograd),
  • dr Donatela Dela Porta (Institut Evropskog univerziteta, Firenca),
  • dr Dejan Sekulić (Fakultet za hotelijerstvo i turizam, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac),
  • dr Mirko Blagojević (Institut društvenih nauka, Beograd),
  • dr Vladan Đorđević (Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd),
  • dr Jonel Subić (Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd),
  • dr Predrag Marković (Institut za savremenu istoriju, Beograd),
  • dr Pavle Milenković (Filozofski Fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad),
  • dr Vladimir Milisavljević (Institut društvenih nauka, Beograd),
  • dr Vojin Rakić (Institut društvenih nauka, Beograd),
  • dr Mirjana Radović-Marković (Institut ekonomskih nauka, Beograd),
  • dr Petar Veselinović (Ekonomski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac),
  • dr Marta Bazler-Madžar (Naučno društvo ekonomista Srbije, Beograd),
  • dr Pero Petrović (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd),
  • dr Marijana Vidas-Bubanja (Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija, Beograd),
  • dr Mehmed Murić (Evropski centar za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija),
  • dr Dejan Sekulić (Fakultet za hotelijerstvo i turizam, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac),
  • dr Andrijana Kos Kavran, prof.v.š., (Međimursko veleučilište u Čakovcu, Republika Hrvatska),
  • dr Marina Gregorić, (Sveučilište Sjever, Koprivnica, Republika Hrvatska),
  • Antoaneta Vassileva (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet, Beograd),
  • dr Lidija Madžar (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet, Beograd),
  • dr Stanimir Đukić (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet, Beograd),
  • dr Drinka Peković (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet, Beograd) i
  • dr Suzana Balaban (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet).

Tehnički sekretar Časopisa

  • mr Vladimir Šašo

Lektura i korektura za srpski jezik

  • Lektorski tim Alfa BK Univerziteta

Lektura i korektura za engleski jezik

  • Branka Kovačević

Spisak recenzenata Časopisa:

  • dr Marijana Joksimović (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju Alfa BK Univerziteta, Beograd),
  • dr Aleksandar Prnjat (Alfa BK Univerzitet, Beograd),
  • dr Nemanja Pažin (Fakultet za menadžment u sportu, Alfa BK Univerzitet, Beograd),
  • dr Aleksandra Perović (Fakultet za menadžment u sportu, Alfa BK Univerzitet, Beograd),
  • dr Jozefina Beke – Trivunac (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju Alfa BK Univerziteta, Beograd),
  • dr Ljubomir Madžar (Institut za strategijske studije i razvoj „Petar Karić“ i Slovenska akademija znanosti in umetnosti u Ljubljani, Slovenija),
  • dr Slobodan Nešković (Univerzitet svetog Kirila i svetog Metodija, Veliko Trnovo, Bugarska i Ukrajinska akademija tehnoloških nauka, Kijev, Ukrajina),
  • dr Dražen Jovanović (Alfa BK Univerzitet, Beograd),
  • dr Mirko Blagojević (Institut društvenih nauka, Beograd),
  • dr Vladan Đorđević (Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd),
  • dr Marijana Vidas-Bubanja (Beogradska akademija poslovnih i umetničkih strukovnih studija, Beograd),
  • dr Larisa Jovanović (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet),
  • dr Jonel Subić (Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd),
  • dr Boris Kuzman (Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd),
  • dr Predrag J. Marković (Institut za savremenu istoriju Beograd),
  • dr Marta Bazler-Madžar (Naučno društvo ekonomista Srbije, Beograd),
  • dr Pero Petrović (Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd),
  • dr Pavle Milenković (Filozofski Fakultet Univerziteta u Novom Sadu),
  • dr Vladimir Milisavljević (Institut društvenih nauka, Beograd),
  • dr Mehmed Murić (Evropski centar za mir i razvoj, Univerzitet za mir Ujedinjenih nacija),
  • dr Vojin Rakić (Institut društvenih nauka, Beograd),
  • dr Mirjana Radović-Marković (Institut ekonomskih nauka Beograd),
  • dr Antoaneta Vassileva (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju Alfa BK Univerziteta, Beograd),
  • dr Petar Veselinović (Ekonomski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu),
  • dr Milena Jakšić (Ekonomski fakultet, Univerzitet u Kragujevcu),
  • dr Lidija Madžar (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet),
  • dr Saša Perišić (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vlada Republike Srbije, Beograd), 
  • dr Dragana Bešlić Obradović (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet),
  • dr Ivana Bešlić Rupić (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet),
  • dr Drago Cvijanović (Fakultet za hotelijerstvo i turizam, Univerzitet u Kragujevcu),
  • dr Dejan Sekulić (Fakultet za hotelijerstvo i turizam, Univerzitet u Kragujevcu),
  • dr Stanimir Đukić (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet),
  • dr Suzana Balaban (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet),
  • dr Drinka Peković (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet),
  • dr Andrijana Kos Kavran, prof.v.š., (Međimursko veleučilište u Čakovcu, Republika Hrvatska),
  • dr Marina Gregorić, (Sveučilište Sjever, Koprivnica, Republika Hrvatska),
  • dr Donatela Dela Porta (Institut Evropskog univerziteta, Firenca),
  • dr Dragana Vojteški Kljenak (Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd),
  • dr Milan Brkljač (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet),
  • dr Radojko Lukić (Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija),
  • dr Marko Milošević (Visoka škola za uslužni biznis, Sokolac, Istočno Sarajevo, Bosna i Hercegovina),
  • dr Andrej Vernikov (Ekonomski institut Ruske akademije nauka, Moskva, Rusija) i
  • dr Milica Simić (Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju, Alfa BK Univerzitet, Beograd).

Autorska prava

Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, dok izdavaču daju neeksluzivno pravo na njihovo prvo objavljivanje, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.

Licenciranje

Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa međunarodnom licencom Creative Commons Autorstvo 4.0 – Deliti pod istim uslovima (CC BY). Dopušteno je da se objavljeno delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi veza ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno. Korisnici su pri tom dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u časopisu Glasnik za društvene nauke (autori, naslov rada, naziv časopisa, volumen, sveska, paginacija). U slučaju objavljivanja takvog dela u elektronskoj formi, korisnici su takođe dužni da postave HTML link kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu Glasnik za društvene nauke, tako i sa korišćenom licencom.

Autori mogu da stupaju u zasebne ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u Časopisu (na primer, postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje informacije o tome da je članak prvobitno objavljen u ovom Časopisu.

Politika samoarhiviranja

Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rukopisa deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da ga objave na ličnim web stranicama (uključujući i profile na naučnim društvenim mrežama, kao što su ResearchGate, Academia.edu, itd.) i na internet strani institucije u kojoj su zaposleni, u bilo koje vreme nakon objavljivanja u Časopisu. Autori su dužni da u tom slučaju navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u časopisu Glasnik za društvene nauke (autori, naslov rada, naziv časopisa, volumen, sveska, paginacija) i da postave HTML link ka njegovoj web lokaciji i  korišćenoj licenci.

Odricanje odgovornosti

Stavovi i zaključci izneti u objavljenim radovima izražavaju samo stavove njihovih autora, a ne nužno i Uređivačkog odbora Časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za tvrdnje, ideje i zaključke iznete u svojim člancima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.