https://gdn.rs/index.php/GDN/issue/feed 2025-05-27T10:11:01+00:00 Lidija Madžar, Ph.D. gdn@alfa.edu.rs Open Journal Systems <p>Časopis <em>Glasnik za društvene nauke</em> izdaje Fakultet za finansije, bankarstvo i reviziju - Beograd, Alfa BK Univerziteta, koji objavljuje do sada <strong>neobjavljene naučne i stručne</strong> radove iz oblasti ekonomije, menadžmenta, poslovne informatike, sociologije, kulture i drugih oblasti društvenih nauka.</p> <p><strong>Časopis <em>Glasnik za društvene nauke</em> je sufinansiran sredstvima Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije.</strong></p> <p><strong>Kategorizacija Časopisa od strane Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije: M52</strong></p> <p><strong>Autorska prava</strong></p> <p>Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, dok izdavaču daju neeksluzivno pravo na njihovo prvo objavljivanje, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima.</p> <p><strong>Licenciranje</strong></p> <p>Objavljeni članci distribuiraju se u skladu sa međunarodnom licencom <em>Creative Commons Autorstvo </em>4.0 – Deliti pod istim uslovima (<a href="https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/">CC BY</a>). Dopušteno je da se objavljeno delo kopira i distribuira u svim medijima i formatima, da se prerađuje, menja i nadograđuje u bilo koje svrhe, uključujući i komercijalne, pod uslovom da se na pravilan način citiraju njegovi prvobitni autori, postavi veza ka originalnoj licenci, naznači da li je delo izmenjeno i da se novo delo objavi pod istom licencom kao i originalno. Korisnici su pri tom dužni da navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u časopisu <em>Glasnik za društvene nauke</em> (autori, naslov rada, naziv časopisa, volumen, sveska, paginacija). U slučaju objavljivanja takvog dela u elektronskoj formi, korisnici su takođe dužni da postave <em>HTML link</em> kako sa originalnim člankom objavljenim u časopisu <em>Glasnik za društvene nauke</em>, tako i sa korišćenom licencom.</p> <p>Autori mogu da stupaju u zasebne ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u Časopisu (na primer, postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje informacije o tome da je članak prvobitno objavljen u ovom Časopisu.</p> <p><strong>Politika samoarhiviranja</strong></p> <p>Autorima je dozvoljeno da objavljenu verziju rukopisa deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum ili da ga objave na ličnim web stranicama (uključujući i profile na naučnim društvenim mrežama, kao što su <em>ResearchGate</em>, <em>Academia.edu</em>, itd.) i na internet strani institucije u kojoj su zaposleni, u bilo koje vreme nakon objavljivanja u Časopisu. Autori su dužni da u tom slučaju navedu pun bibliografski opis članka objavljenog u časopisu <em>Glasnik za društvene nauke</em> (autori, naslov rada, naziv časopisa, volumen, sveska, paginacija) i da postave <em>HTML link</em> ka njegovoj web lokaciji i korišćenoj licenci.</p> <p><strong>Odricanje odgovornosti</strong></p> <p>Stavovi i zaključci izneti u objavljenim radovima izražavaju samo stavove njihovih autora, a ne nužno i Uređivačkog odbora Časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za tvrdnje, ideje i zaključke iznete u svojim člancima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.</p> https://gdn.rs/index.php/GDN/article/view/247 2025-05-27T08:43:04+00:00 Impressum gdn@alfa.edu.rs

<p>-</p>

2025-05-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2025 https://gdn.rs/index.php/GDN/article/view/248 2025-05-27T08:49:45+00:00 Slobodan Simić slobodansimicss@yahoo.com

<p><em>Naučna istraživanja i stručna mišljenja su u saglasju da ugrožavanje ekološke bezbjednosti postaje predominantno pitanje društvene zbilje. Težnja za ostvarivanjem profita u različitim sferama modernog biznisa nalaže da se zapitamo u kakvoj će prirodnoj sredini živjeti buduće generacije. Disturbacija lanaca prehrane, klimatske promjene, podizanje nivoa mora, eksploatacija prirodnih resursa vrše multivarijantnu degradaciju sadržalaca prirodne okoline što u krajnjem dovodi do potrebe promjene percepcije javnosti kako bi se zaštitila prirodna sredina. Sociološki aspekt ove problematike determiniše posredne i neposredne uticaje na sociološke odnose u dijapazonu od individue do multidomenskih odnosa u radu i životu hijerarhijski uspostavljenih sistema. Ekološka bezbjednost stoga dolazi na pijedestal kao nužnost i težnja za iznalaženjem adaptivnih metoda zasnovanih na osnovnim postulatima bezbjednosti, svjesnosti potrebe zaštite životne sredine i pronalasku inovativnih rješenja </em><em>zasnovanih na informaciono-komunikacionim sistemima. Uspjeh koncapata i strategija održivog razvoja nije moguć bez multidisciplinarnog pristupa u kojem su bazični elementi provođenje društvenih promjena koje treba biti u saglasju sa društveno-ekonomskom stvarnošću. Poseban osvrt daje se na odnos dinamičnih privrednih sistema koje osmišljava čovjek i ekoloških sistema koji su dinamički inertniji, ali koji trebaju biti u ekološkoj ravnoteži.</em></p> <p><em>Rad ima za cilj da ukaže na značaj razvoja svjesnosti o sociološkom gledištu ekološke bezbjednosti u široj kontekstulanoj ravni...</em></p>

2025-05-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2025 https://gdn.rs/index.php/GDN/article/view/249 2025-05-27T09:11:07+00:00 Marija Milojević milojevicm989@gmail.com

<p><em>Autorka se u radu bavi temom posebno osetljivih žrtava krivičnog dela. Ovoj temi pristupa iz više uglova: iz ugla teorije definišući pojam posebno osetljivih žrtava, zatim, izlažući međunarodne standarde dostignute u ovoj oblasti, i na kraju, analizirajući važeću regulativu u Republici Srbiji, uz osvrt na predlog izmena i dopuna odredbi Zakonika o krivičnom postupku datim u Nacrtu koje se odnose na posebno ranjive žrtve. Na kraju, autorka daje kritički osvrt na postojeće zakonodavstvo uz predlog izmena zakona de lege ferenda u ovoj oblasti, ističući i konceptualni problem uvođenja pojma žrtve u pravo Republike Srbije gde se krivičari tradicionalno koriste pojmom oštećenog u krivičnom postupku.</em></p>

2025-05-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2025 https://gdn.rs/index.php/GDN/article/view/250 2025-05-27T09:26:56+00:00 Jovan Veselinovič jovan.veselinovic@alfa.edu.rs Dražen Jovanović drazen.jovanovic@alfa.edu.rs Damir Ahmić ahmic.damir@yahoo.com

<p><em>Preduzetništvo se zajedno sa liderstvom može shvatiti kao proces uticaja na druge da bi postigli organizacione ciljeve. Liderstvo nije samo cilj </em><em>savremenih organizacija, već je to i sredstvo kojim one postižu veću produktivnost i efikasnost. Između preduzetništva i liderstva postoji tesna uzajamna veza jer se liderstvo javlja kao suštinska komponenta preduzetništva. Preduzetnici moraju da budu u stanju da postave organizacione ciljeve, vode i motivišu svoje zaposlene, da ih inspirišu za efektivno obavljanje zadataka i donose teške odluke, što sve logično zahteva posedovanje liderskih epiteta. &nbsp;</em></p> <p><em>Jedno od objašnjenja zašto zaposleni prihvataju uticaj lidera je da on poseduje moć. Pored moći, liderstvo obuhvata i niz drugih instrumenata koji se odnose na vršenje uticaja kao što su motivacija, komunikacija, sposobnost rada u timu, održavanje međuljudskih odnosa, korporativna kultura, generisanje znanja, emocionalna inteligencija, upravljanje konfliktima i drugo. Mnoge organizacije su otkrile da, ako najbolje mogu da obezbede da zaposleni kao pojedinci budu produktivni, moraju obratiti pažnju na način na koji se upravlja radnim grupama i timovima. Sa druge strane, preduzetništvo je povezano sa superiornim performansama kompanije. Preduzetnici su odgovorni za postavljanje organizacionih ciljeva – učenje u prvom redu, stvaranje psiholoških i kulturnih uslova za unapređenje kolektivnog učenja i oblikovanje kontekstualnih faktora...</em></p>

2025-05-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2025 https://gdn.rs/index.php/GDN/article/view/252 2025-05-27T09:47:16+00:00 Ana Papić ana.ljuboja@yahoo.com

<p><em>Globalizacija je u savremenom svetu postala ključni pokretač ekonomskih i političkih promena na međunarodnom nivou. Ona je doprinela privrednom razvoju mnogih zemalja, ali je takođe i pokrenula niz izazova i spornih kontradiktornih pitanja, uljučujući i pojavu povremenih globalnih i finansijkih kriza i ratnih tenzija. Cilj ovog rada je da istraži načine na koje trenutna globalna ekonomska kriza, kao posledica globalizacije, i aktuelni ekonomski pritisci utiču na geopolitičke promene u savremenom svetu, kao i da izvrši analizu ekonomskih aspekata oružanih sukoba u Ukrajini i Palestini, ukazujući na veoma složenu vezu između ekonomije, politike i bezbednosti na globalnom nivou. Ovaj sveobuhvatni rad se bavi detaljnim izučavanjem posledica globalnih privrednih kriza i ekonomskih sukoba, sa </em><em>posebnim osvrtom na globalne ekonomske, finansijske, bankarske, energetske, trgovinske i geopolitičke aspekte Rata u Ukrajini. U svom drugom delu, članak analizira globalne ekonomske posledice Rata u Palestini, kao i njegov uticaj na aktuelne geopolitičke tokove i globalne trgovinske rute.</em></p> <p><em>U radu se zaključuje da aktuelni oružani konflikti nesporno imaju značajan uticaj na globalna privredna kretanja, dovodeći do pojave značajnih globalnih ekonomskih poremećaja, produbljivanja geopolitičkih neizvestnosti i nestabilnosti, do fluktuacija i krajnje nepredvidivih cena energenata, do povećanja globalnih cena hrane, rasta transportnih troškova, inflacije cena i troškova...</em></p>

2025-05-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2025 https://gdn.rs/index.php/GDN/article/view/253 2025-05-27T10:01:32+00:00 Goran Zbiljić geneva260gz@gmail.com Marko Isaković misakovic@hotmail.com

<p><em>U potrazi za globalnim održivim razvojem, pojavljuje se inovativan i uticajan put u vidu strateške integracije sporta i ekonomije. Ovaj rad istražuje dinamičan odnos između ova dva aspekta, naglašavajući način na koji njihov simbiotski savez može pokrenuti napredak ka ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDGs). Sport, sa svojom neuporedivom sposobnošću da ujedini različite segmente stanovništva, predstavlja moćan katalizator društvenih promena, podstičući inkluzivnost, rodnu ravnopravnost i razvoj zajednice. Istovremeno, ekonomija ima ključnu ulogu u oblikovanju infrastrukture i politika koje podupiru održivi razvoj. Ovaj dokument takođe naglašava potrebu za zajedničkim naporima između vlada, privatnog sektora i sportskih organizacija sa ciljem maksimiziranja uticaja ovog saveza. Okviri politike koji podstiču održive prakse u sportu i usklađuju ekonomske strategije sa ciljevima održivog razvoja imaju suštinski značaj.</em></p>

2025-05-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2025 https://gdn.rs/index.php/GDN/article/view/254 2025-05-27T10:11:01+00:00 Shokhojaeva Zebo Safoevna shoxujaeva@mail.ru Eshev Alibek Sabirovich eshevalibek@gmail.com

<p><em>Održivi razvoj poljoprivrednog sektora Uzbekistana je u velikoj meri povezan sa efikasnošću inovacionih aktivnosti. Kao rezultat razvoja inovacija, proizvodna baza u poljoprivredi se tehnološki, tehnički, organizaciono i ekonomski nadograđuje. To će, zauzvrat, povećati integraciju Uzbekistana u svetsko tržište.</em></p> <p><em>Poznato je da je danas neophodno usmeriti ulaganja u razvoj poljoprivrede, obezbediti redovnost aktivnosti poljoprivrednih proizvodnih procesa i vodoprivrednih objekata, ojačati opremu poljoprivrednih proizvođača i poboljšati kvalitet zemljišnih površina, kao što su poboljšanje sistema melioracije zemljišta, podrška farmama koji uzgajaju sirovi pamuk na zemljištima sa niskim prinosima i obuka osoblja, dok država podržava naučna istraživanja.</em></p> <p><em>U 30. cilju Strategije razvoja predsednika Republike Uzbekistan za period od 2022-2026. godine, posebna pažnja je posvećena pitanju povećanja prihoda poljoprivrednika i seljaka za najmanje 2 puta i dovođenju godišnjeg rasta poljoprivrede na nivo od najmanje 5% kroz intenzivan razvoj poljoprivrede na naučnim osnovama. Kao rezultat implementacije sveobuhvatnih mera sprovedenih u okviru strateškog razvoja poljoprivrede u cilju diverzifikacije proizvodnje i obezbeđivanja prehrambene nezavisnosti, poslednjih godina su postignute visoke stope u ovoj oblasti. Nivo specijalizacije farmi je važan za povećanje </em><em>efikasnosti njihovih aktivnosti, poboljšanje kvaliteta proizvoda i povećanje produktivnosti rada.</em></p> <p><em>Sa ove tačke gledišta, ovaj članak analizira udeo poljoprivrednika, seljaka i privatnih gazdinstava koja posluju u agroindustrijskom kompleksu...</em></p>

2025-05-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2025